Vizantiske slike. Knj. 1

188 ШАРЛ ДИЛ

милосникаг Да ли се надала да ће је, кад се једном прве тешкоће преброде, Цимискије из захвалности примити натраг» Да ли је себи ласкала да ће га једним погледом својих лепих очију опет освојитир Вероватно. Али свемоћни министар који је во„дио политику нове владе, Василије, брзо је свршио с дрским покушајем заводљиве владарке; Не поштујући светињу места, он је силом истрже из Велике Цркве и реши да је пошље у Јермен„ску, у најдаље прогонство. Све што је постигла било је, да пре поласка последњи пут види човека за кога је све жртвовала и који ју је одбацио. То последње виђење, коме је Василије из опрезности присуствовао као трећи, било је, изгледа, врло бурно. Теофана је свирепо вређала Цимискија, затим на врхунцу беса, устреми се са стегнутим песницама на министра. Требало ју је силом ишчупати из дворане за примање. Њен је живот био завршен. :

Шта је с њом било у њеном тужном изгнанствуг Шта је патила у удаљеном манастиру где је трајала дане, далеко од дворског сјаја, далеко од господства Свете Палате, кивна због својих преварених нада и жалећи за својом изгубљеном влашћу» То се не зна. У сваком случају, ако је била крива, она је тешко испаштала своје грехе. Она је шест година чамила у својој самоћи, до дана кад Џимискије умре. Тада, 976. г. би позвана натраг у Цариград поред својих синова, који су сад стварно имали у рукама највишу власт. Али, било да је њен понос био сломљен и њено славољубље угашено, било — што је вероватније — да је министар Василије, оставши свемоћан, то поставио као услов за њен повратак, она изгледа није играла више никакву улогу у држави. Умрла је нечујно у двору, не зна се чак ни кад, и тако је до краја судбина те славољубиве, заводљиве и порочне владарке за„држала нешто загонетно и тајанствено.