Vođa pri gazdovanju

95

пРЕДИва.

тога се пак и ова подедп : за ону која ће се за семе оставити , п ону, која te се за предпво поваднтп; ова друга ће се пре повадптп, пта даје Фпније предпво, а прва te се оставити на нлгви дуже, да семе боље сазре, ита даје нного дебље конце. Да семе јошт боље сазре, оставе се сношгкп још које време на шиви; само бп онд 0 добро бпло какова страшида на шпву метутп , да небп птпце сем| јеле. Кад је семе подпуно сазрело , онда се кудеља однесе куКп п семе излупа, плп на гребенама изгребена. Семе се онда онако с плевом п чауром заједно на таван однесе ина гомилу оставп. После неколпко дана га треба на таше разтртп, да се јошт веКма осушп. Свп други послови : топлеше , сушеше , п трљаше пзвршавају се псто тако као п код лана, само што се овде увек топлеше у водп употребљује. Кудеља даје полак толико олаја, као реппца. ТП. БИЉА, ОД КОИХ СЕ БОЈА ДОБИЈА. ТТГто се овога бпља уобште тпче, морам реКи, да се само тамо сејати и садитп може, гдп се оће да ради с вољом п ревношћу, јер ова бпља оће неге, ал сав тај труд после стоструко награђују. Овамоспадају; 1) БроК, (der Krapp), 2) ЈСатанац (der Wau), 3) Сач (der Waid, врбовнпк?), 4) Шафран (der Safran), и 5) Шафрашика (der Saflor). 1) Бро К. Ова је трава налик на тако звано пванско цвеКе, а сади се корена ради, из чега се цеди красно црвенпло звано „Krapproth H . Код нас се ова трава слабо познаје, ал на југу је више саде особито у Србији, понајвише за домаКу потребу. Највише саде броКа у Француској, а оданде га набављају и аустриски Фабриканти. У то име пде у Француску сваке године до 2 милиона Фор., који би могли сви наши остати да се освестимо, и да почнемо и ми садити броК, јер му наше поднебије угађа, он плаКа добро уложен у шега труд, а купаца му такођер не Фали, јер га се у царевини аустријској сила Божја троши. То је разабрало и за-