Vođa pri gazdovanju

132

УТАР.

код трећачења неиа довољно нзвора за нићу којом te се марва ранптп, ху се трећачењез! нпкад ЦЈед и тежња земљодјелства иоотнћп неће; ако нам је т. ј. цјел: (која треба код сваког. да је) да са наши земаља што више прпкода добијемо. Даље иисди ~трећак“ да је за добро обдједавање и чпстоту земље тиме највпше учииио , ако после две годпшње жетве чптаву годину ту земљу под утар оставп, п за то време мисли да te сву травуљпну утаманити. Он мисли, да се другпм начином неће оне траве опростпти, која је за две годпне међ’ усевом нарастла, ако угара не остави, и да он без те утарничне паше бптп неможе. Ако угарничар ове две , баш себп сампм противословскс цјелп, постпгне , онда се тек сплео ; јер ако ke он на угару отоку пасти, онда несме земљу преораватп , што је управо права ‘цјел утарења , него мора оставпти да трава расте, те да ју стока попасе; а ако дакле непрестано преорава п тиме травуљпну утамашпва , онда наравно неможе ту паше имати. Ми имамо векп део мањи газда , него што ns je векп, а машем је газди од преке нужде : да п угар употреби ; п он много лакше са трекачења на мјенимо газдовање преки може, него што бп већи газда то учннпти могао. „Та дај једанпут п то мјенимо газдовање на среду , да га впдим какво је пто чудо !“ pekn ke „трекак.” С)ћу орате! ал најпре ky да тп кажем у чему се управо то твоје трекачење састојп , јер наше се газде понајвпше називају трећацпма , а не трећаче, т. ј. нерадо онако , као што непзмјеними законп трекачења зактевају; зато н јесу збуњеш! за то им и неваља газдовање ! ТРЕЂАЧЕЊЕ. Ово делп земљу у могуке једнака 3 дела ; један део треба по закону засејатп са пшенпцом , други са којпм летњим усевом; јечмом , зобп , кукурузом и тд. а трекп се оставп под угар. За купус , кудељу , кромппр , репу , лан и тд. опредјели се обичпо мање комађе земље, а сва нуждна nnka морала бп се са лпвада и сенокоса добптп. Јели „трекаку ! £< Колико вас има којп довољно ливада и сенокоса имате ? Кад тога немате , зар сви трећачите ? Ако и трсТачите са земљом , не трекачите са целим газдашагом, а кад се једном