Vođa pri gazdovanju
5
КО Ј6 ДАКЈГЕ ЗЕМЉОДЈЕЛАД.
деЛгтш струкама економским оне резултатс, који су данашњом просветом, на основу разума, науке н нрнљежања ностпгнуте, н по којпма да се народ наш у поједннпм околностима н струкама придржава; п само teMO тпм путем до ножелане цјели доћп! Земљодјелац мора даље своје нропзводе добро п спгурно чувати, сувпшак тн пропзвода мора он као што већ реко утодно продатн, а своје собствене и домаће потребе мора из својих произв од а поднампривати ; неможе-лп то , онда се старати мора, да ns з а врем е на, и што јеФтпнпје с друге стране набави. Поред свега мора земљодјелац сталан карактер имати. Сталан карактер , јединство и постојана воља свога нредузећа, по зрелом расуђењу, делателност, отважност гди се пзискује, у сајузу са чистом савјешЛгу, то су најзнатнпја п најплеменитија својства ваљаног земљодјелца, јер слабо које занпмање тако од гореиоменути својства зависи, као земљодјелство. Уздржавање п плашљивост нпсу за земљодјелца. Земљодјелац мора своју срећу стрпељпво изчекиватп п ако савестно п марљпво свој посао пзвршује, доћи te олагослов Свевишњега, ако баш не одма, а оно мало доцнпје. Он несме своју наду нпкад нзгубитн јер ако то учини, одма је пропао. Даље мора земљодјелац нромотљпв и паметан бити, да код оних, којн с’ њиме посла имају , поштовање у пуној мери задобнје ито му у послу јако помаже. Он мора справедљив бити, јер ништа није шкодљивнје за њега , него кад са својнм подчињеним неправедно поступа. Мора даље здрав бити; онај није за вођу једног газдалука , који тешко чује ил’ хрђаво видп. Трговац, шта више и шпекулант мора земљодјелац уне ко ј мери бити; јер он мора своје пропзводе што боље да прода, ал зато и у будућност мало да прогледп; он мора људе познаватн, особпто оне с’ којима највише посла има, п с’ којпма је у дневном обрту; пренагао несме никад бити, јер му наглост јако шкодити може. У осталом мора му на страни стајатп доб ра, искусна газдарпца , која te му у кућевним стварима и отношајима помоТи , јер стара посдовица вели; „РаспикуРа домаРпца више у прегачи (кецељи) разнети може, него што би домаРин с кол’ма навуРи могао;“ а ово је заиста код мањи газдашага особито , пскуством осведочено. Поред свега овога мора и јако штедљиз бити , јер стара наша пословпца вели : „У радише свашта беше , у штедише јошт и више. !{