Vođa pri gazdovanju

155

СТОЧАРСТБО.

лета нмати. Ал’ п ова чешће озебе, пак се зато мора сељак за другу ппћу побрпнутп, која ће му у случају нужде у помоћ добро доћп. Детелина се н. пр. два пута косп; једну косптбу мораш за зиму оставпт! , а измеђ’ прве п друге коситбе чим ћеш марву ранити, ако нпси дlвољно детелпне посејао? Шта ћеш дакле посејатп, да између дотелпне п сена nnte имаш, то i.e ти најбоље поднебије и земља опредјелитп. Много пма што бп за такову nniiy прилпчило. Смеше, које се у разна времена преко годпне сеју, могу целог лета сељаку у помоАп бити, тако, да траву с’ ливаде сву за зиму оставпти може. Мтг можемо у том обзпру рећп да смо најсрећнији, јер лудерка детелина код нас добро успјева. Зато, што се луцерка детелина, ако је добро презимнла, врло рано коситн може, зато што се преко године 3 до 4 пута подкоспти може, пак баш зато неће сељак у нужду због nnie доћп, јер ова п на највећој сушп растети може зоог тога, што страовнто дубоко жиле спушта. Ако се је дакле сељак с нуждном пићом за зиму п лето снабдео, тада му неће тешко пасти своју стоку одрањпватп, а у тако добро одрањеној стоцн лежеМг капитал увек Beia. Свему овоме долазн јошт и треће правпло, које гласн: пазљиво и човечно негуј твоју стоку. Зовели се то с марвом дооро поступати кад је данас наранпш у 5 сати, а сутра у 7 ? Зовелн се то марву твоју неговати, кад јој се преко ноћи довољно непростре, а дањом добро неизчпсти? А тако погрешно неговање стоке налазимо скоро код сваког нашег сељака; мари он, ако је крава од балеге умељана с’ паше куМг дошла, она Ае тако сутра на пашу и отиАп, јер је наш сељак неће да очистп; он оће од ње млека и теле, а неће тај њен дар, уздарјем да поврати, а она никаково уздарје неиште: но да ју газда чпсто држи и довољно нарани. Ако tein да ти крава добра буде н остане, мораш на време рањења врло точан бпти. Извјестног опредјеленог времена мораш се строго држати; ако данас краву нараниш у 5, 11, и 6 сатн, мораш је у то доба и сутра и т. д. На овај ред се брзо крава научи , тако, да кад се ред одржава, а она је задовољна п мирна, како се од реда одступн, одма је немирна. Свакн дан треба краву једнако ранити, данас ни впше ни мање нег јуче. Исто тако и на прелаз с’ добре ране иа хрђаву пазпти треба; прелазак тај мора лагаио ићи. Овака брза промена шкоди.