Vođa pri gazdovanju

169

РАНА,

уиорна дође, па је музу. Такова крава никад доста млека датн неможе. С марвом, која пред говедаром пде, треба човечно поступатн, на nauiu јој слободну вољу оставитп да пде како хоће и да полегне кад хоће, а нетерати је силом напред. Говедара, којп противно ] адп као што је код нас обпчно треба таки одпустити, а шта впше и казнпти га. Кад говедар марву тера, треба да пази, да марва под, а не на ветар пде. Највише јој онда мпра треба, кад легне да прежваКе оно што је напасла. Нпста вода је прво што пасе Кој марви треба, зато треба нашп обштпнарп да се старају да су обштннски валовп п ведра увек ппста код сеоскп* бунара, гдн се обипно марва појп. б.) Штала, у којој се марва ранп, треба да је са дуплим таваном; један таван на ком се сено држи, а други на ком се држи детелпна, кукурузовпна, трава пт. д. да провене, пре него што ће се марвп датп. Као што фиг. 24. показује, « је горњп, а /? дојнп таван. Дојњег тавана нашн људи немају, а горљег имају скоро сви. Дојни је замењен код нас кровом шталскнм, јер се на њега сва трава мете да провене, пре него што ће се марвп датп. Овде је велика разлика између дојњег тавана и крова; јер, на тавану је све покривено пак неће пића киснути, нитпће се кварнти, а на крову је изложена свакој незгодп. Шталској рани принадлежи и пола шталска рана. Ова се у тим састоји, што је марва пас на паши, час у штали. Оваково је раљење за краву врло добро, јер јој се овим мешањем апетит дражи. То бива овако: Кад има близу куће, гди се марва ранп, ливада, која се ни зашто неможе употребити, но само за пашу, онда се крава добро нарани у штали, пак се онда пусти на ту ливаду да ii'

(Фиг. 24.)