Vođa pri gazdovanju
11
ПРИ КУПОБАН.У ДОБАРА.
обично са запада долази. Такона је земља обично сувља а биље страда врло често од мразева. Ако је земља југу окренута, онда добива највише и најјаче сунчане светлости, ал од суше страда. Ако је земља западу окренута, добива сунца истина доцне, алн у свој снази, добива впше кише, недосађују јој јутрељи ветрови, пак зато и не страда тако од суше. Сјеверу пак окренута земља добива најмаље и најслабпје сунчане светлостп, страда од ладни ветрова п мразева, п неможе се нпкад добром земљом назвати. Ина то te дакле паметан економ при куповаљу земаља пазити, како и поједине парцеле (оделеља) стоје, п оно Те наравно увек пре узети, које му 'по овим правилама најугодније лежало буде. И на поднебпје пазпти мора. Поднебије завпси од впшег пли нпжег положаја. Обично је напредоваље биља на вишим брдима слабије нежелн у долини, а п сазревање плодина бива на брдама доцније нежели у долинама. Влажно поднебије увек биљу већма угађа нежелп суво, зато и има за љега веАу вредност. У угодно влажном поднебију увек боље летљп усев успјева, него кад одма после сејпдбе суша п ветровп навале; у влажном поднебију расте траве и детелпне увек боље п брже, него у сувом, јер ји суша у главу утуче; а гди такове пиће доста има, тамо се лакше и стока држати п у шталп ранпти може. У влажном поднебију нетроши усев земљи тако јако снагу, као у сувом, а п гној се ту лакше надокнађава. У Енглеској је поднебпје влажно, пак зато и имају најлепше трављаке, на којима трава особито брзо расте, пак се преко годпне шест до осам пута коси. У Шлезвигу и Холстпну такођер има пашљака по пет шест годпна, на којпма стока и онда добре и довољне ране налази; ана против, код нас тога нема, јер нам је поднебије много сувље. Нашп пашљаци нису ни за овце довољни. II то је наравно, да и годпне нису једнаке; једна је сувља, друта је влажнија, ал’ су опет зато сувље годпне брдовитим предјелима (ако су ови без шума) шкодљивпје , нежели долинским. У овима само влага може шкодити више , него у брдовитим. По поднебију се и сејаље усева управља. Бадава се је и код нас са многим страним биљем покушавало неиде! јер шгјо поднебпје за тај посао. Има довољно у животу примјера, гдп су се многи економи у својим надама преварилп, купивши добро у врло противном поднебпју оном биљу, ког су производити хтели. v-