Vođa pri gazdovanju

235

МАРВЕНИ ЛЕКАР.

лопарицу метути, и што дубље на језпк му премазати. Зпмп код овс болести треба кохву воду за пиће мало утрејатп. Н а б о ј. Ово je најчехпћа допптна болсст, и ако се добро незалечи, може најлакпхе коњ ошантатп. Набој долазп од хрђавога гажеша и повреде ма које кошгтне частпце, п због тога се улпје крв у кору копитну те се ова озлоједп, шта впше п загнојп, пак коп, ошантавптп мора. Обпчно, п најчешће долазп набој од хрђавог подкова, од камичака п друти тврдп стварп, кад се међу подковпцом п копптом завуку, исто тако п од дугог хода по тврдом путу. Највпше се набој виднти може код узкп, сувп п пљоснасти коппта. Можемо pein да искључпво онп кољп набој добију, којп су подкованп п по тврдој калдрнп ntn морају, код неподкованп сељачкп коња је ово врло редак случај. Кошп с’ набојом рамају обично јако на набпјеној нозп; опппамо лп ону набпјену копиту, то Кемо наћи, да је она набијена страна коппте много топлпја; куцнемо лп ову частпцу прстом ма најмаље, тт.тпт ма гдп на болестну коппту, приметпКемо, да су боловп јакп, које кон. oceia. Кад скпнемо са такове коппте подковпцу п састружемо мало подплату са стругачем (Wirkmesser), впдићемо да је то место модро црвено и као крвљу пошкропљено, а и запста се ту разливсне крвп налазп. Одрежемо лп мало впше коре од копите, прснуће од једног маха разлпвена крв пз оног места, гдп је коппта набијена, и то ако је набој скорапжп; ако је пак већ старији, п рамњалп кон. јако, онда прсне неки танки смрдљиви гној, на горњој частп коппте, на крунп, ако се за времена непробуши доле гдпгде, да тај гној тако пропустимо. Ако је гној чисто црне боје, то је знак, да је набој од хрђавог подкивања дошар , iep од хрђавог хода и тиска је гној жућкаст. Прп старом и нелеченом набоју, не само да се гној на табану копите развпје, него се п торе попне на круну, оједе целу коппту свуд унаоколо, копита одпастп, а кон> најлакше тако пропастп може. ЈГечење набоја управља се по створу и по времену. При сваком случају се најпре подковпца скине, а после тога са стругачем оно болестно место дотле струже, док се год мала јамица неизсече. Пабој је обично на предњим ногама. Непокажелп се при овом ништа друго осим излпвене крви у копитп, п ако је копита