Vođa pri gazdovanju

Додатак.

О подкжвању коња. Коње, који по сели и по пољу раде, гди јим ништа копитама неможе шкодпти, није нуждно подкиватп, ал’ богме оне коње, којп по калдрми вућп и касатп морају, те је нуждно подкиватп, ако желимо, да нам дуго за радњу способни буду. Коња подкпвати није баш тако лак посао, као што пеки мисле. ; Ово је један од најтежи послова. Што толико много коња пма, којп од коппта болују, то само рђавом подкивању приписати можемо, кад узмемо, да онп коњп, којп нпкад подкпванп нпсу бплп, на копитама никад неболују. Коње зато подкивамо, да им копите од брзог квара сачувамо. Код подкивања се ово у обзир узетп мора: 1. Од копите се мора само онолико одузети, колико је тврдо, иначе Ке ковач одма покварити копиту ако у мекану частицу засече. 2. Копита се мора тако сматрати као нокат на човечијем прсту. Ако дакле у живац, што кажу, усечемо, навући Кемо само болове; а код коња је јошт горе, јер'он на ноктима сву тсжпну носи. 3. Кад ковач копиту за подков приправља, несме стругач у виспну држатн, јер лако засеКи може мекану част коппте, него га мора косо држатп. 4. Еоппта се мора једнако доле изсеКи, да терет на цеду копиту једпако падне, а да је једнако изсечена тнм дознати можемо, кад је на равно место метнемо, н. пр. на даску, пак ћемо одма видити моКи, да ли све частице копите даску једнако додирују. 5. Гдикоји ковачи копиту једнаку направе, кад сасвим црвено усијано гвожђе на копиту метну, пак је изгору. Ово нпко ковачу нек недопустн, јер је за копиту јако шкодљиво. 6. Подковица се мора управљати по копити, а не коппта по подковици, т. ј. нетреба допуститп ковачу да изсеца коппту као што