Vođa pri gazdovanju

ЗЕМЈБА.

и впка, а ако је дубоко урађена, приличи п за луцерку. Ако је у глпнп 50 —70°/ 0 песка, а 30—50% чисте глпне, тада је за јечам најбоља. У осталом је угодна глпна и за већп део зеља, а и за воАе је добра. 2. Пескуља. , Ако је у земљп вшпе од половпне песка , онда се зове пескуља. Дфра плп зла љегова својства зависе од смесе друтих тварп, које се у љему налазе. Као што има п код глнне разне врсте,' исто јпх тако п овде код песка има. „ЈГака пескуља“ нма у 100 делова 80 до 95 ° 0 песка. Ако је н. пр. песка сажо 60°/ 0 онда се зове „гштлп песак.“ Песак је лака земља, и то зато, што се лако обрађиватп даје. Песак је и ~топал,“ зато, што сунчане зраке врло лако кроз себе пропушта. Воду упнја врло лако, ал не много, пак и то врло брзо пронустп. II топлоту недржп дуго, зато п озебе брзо и лако на шему посејано бпље. Опет је зато за успјеваље бнља утоднпји него глина; раније сазрева све на пескуљи, него на глинп, а п гној указује боље дједоваље на пескуљи нег’ на глини; снага пак тноја брзо нестано, зато се пескуља чешКе гнојптп мора. ЧешКе ораље нпје за пескуљу, јер је и од прпроде одвећ трошна; алп јој зато ваљаље угађа, које свезу велича. Будуће се с пролеАа брзо пзсушп, зато се може и пре него свака друга земља обрађпвати. Што год се на пескуљп сеје, треба у често посејати, јер често бпље лада земљп правп, које влагу одржава. На ~гљшгом“ песку успјевају обично сва екомска биља добро, а наиме: раж, елда, кромпир, проја, репа, лан, дуван и мељ. 3. Кречовита земља. Пре него што се у описпваље кречовите земље упустим, морам разјаснити шта је ~креч.“ Ереча налазимо у природи врло млого. Он сачпњава читаве брегове, а има га и у многпм живсћим тварпма, у сваком биљу, у костнма човечпјим и жпвотним, у љуски од јајета, у пужу и шкољки; Кречни камен, ког ми у пољу налазнмо, састављен је пз кречне земље п утљевите киселине. Угљевита киселнна се опет састојп из утљена и кпселика и кречног метала Calcium-a. Кречну земљу не налазпмо у прпродн нигде чисту, него увек