Vođa pri gazdovanju

38

ДРН.АЊЕ

зависи и њпова радња. Строј добре дрљаче мора и оној земљи, коју с њоме обрађиватп желимо и дјели за коју се употребљује, одговарати; она несме нп тешка ни врло лака за земљу бнти. У обште састоји се дрљача из впше изпрекрштанп греда, понајвише четвороуголно, у које су гвозденп или дрвенп зубци углављенп. Код добро устројене дрљаче треба свакп зубац за себе да рије, п никако несмеду.два зубца једнпм путем рити. Најобичнпје су дрљаче до данас ове: 1. Наша обична. Код свпју нашп ратара наКпКемо дрљачу старог строја, п она потпуно цјели својој одговара, ако су јој зубци као што ваља удешенп. Гвозденп су зубци много бољп ! 2. Брабантска дрљача. Ове се дрљаче понајвнше употребљују у горњој Угарској, а јошт впше у Немачкој. Она је састављена као што фнг. 10. показује пз осам прекрштајуКп се греда, са дрвенп зубци. Горње су греде мало искривљене, а то зато, да неби више клинова једним иутем дрљадп, него да свакп за себе дрља. Зубди су косо уметнутп да бољма у земљу продру. Ова се дрљача за сваку земљу једнако употребити може, само се мора по околностима: ако је земља тврђа, тежа направпти, а ако је земља мекша, онда је п лак ш а добра. 3. Дупла дрљача. Ова је састављена из две идп впше лаки дрљача које су једна с другом спојене (фиг. 11). Ове су дрљаче за лакше земље, ди је једно дрљање довољно пак се брже урадитл може. 4. Хохенхајмска др љача. По целој Баварској, Биртембергу, Бадену, и тд. наКпКеш оваку дрљачу као што тп фпг. 12. по-

Фиг. 10.

Фнг. 11.