Vođa pri gazdovanju

43

ПОПРЛВЉЛЊЕ ЗЕМЉЕ.

у целом развптку подпомогну, нежелп да им посејанн усев у плптком ораљу закржљави и у пола угине, а на послетку ји опомињем на ону стару, опет на иокуству основану изреку: Да је дубоко узорана земља пола нагнојена. Ово је умјетно поправљаље, јер се руком човеппјом извршава. А да лп и прнрода сама земљу поправља? Да како! Прпрода се стара за своју децу бпље, да довољно ране у земљц нађе. Она обрађива ж приуготовљава са својом собственом снагом сама земљу, дјелује на раотвараље и опет спајање разни твари, п пропзводп без помоћи човечпје оно, што бпљну рану сачпњава. Да виднмо дакле како то бива? Вода прерађива земљу, јер у њу продпре и у сајузу са ваздухом и топлотом доведе је у неко врење. Раствара у зекљи налаsete се биљне и животињске остатке. Она узима у ваздуху налазеРу се угљевпту п салитрену киселииу и нпшадор, и даје те ствари земљи, да на њој растеРе биље одрањује. Поводом кпше набу т брп земља, а киша јој пз ваздуха нуждну влагу даје, која у земљи налазеће се рудне твари растапља, јер се само у том виду биље с њима одрањиватн може. Топл от а рашируе земљу и тако исто на растапљање дјејствује; трулеж се без топлоте и помислити неда. Она причињава, да се паре доле у земљп непрестано стварају п да у луту ранеРе тварп накупе, које ораницп доприносе. Мраз псто тако шнри земљу, а кад се ојужи тада земљу издробп. И будуТж да мраз горњу површпну земље у непроходну кору претворп , зато и немогу тварп у земљи ветрити , које су и њој за одрањивање биља нуждне. Светлост такођер врло на земљу дјејствује ; светлост буди тако да рекнем топлоту п помаже јој при растварању разних, и у зсмљи налазећпх се твари. Ваздух очевпдно дјејствује у ораницп. Сад јој влагу одузма, сад јој опет повраВа. Његов киселик и у њему налазеВу се угљевиту киселину и ншпадор увлаче у себе: црница и глина. И ето тако су: вода п ваздух, светлост и топлота у сајузу са зимом , снегом и кишом непрестани радиоци у земљи , они у своме послу једно друго подпомажу , како је Бог с’ њпма наредно , и то: