Vođa pri gazdovanju

78

ДЕТЕЛИНЕ.

одпора продирати могу; нема ли креча у земљи гди је еспарзета посејана, онда неће од еспарзете ништа бити. За њу је само креч, а даље нетреба онда особите неге. Еспарзета се само једаред косп, а после се за пашу употребити може. Еспарзету бп могли од нашег народа у Срему и Србији сејатп, у Бачкој п Банату јој би се одвећ уга-ђатп морало. IV. Е I Д А. Елду бн у погледу шеног употреблеља требало метути у оделење класатог биља, ал' ју ја овде на особ стављам, из узрока, што сђ она н на зелено и у сено косп. Елда је од врло везике важности за песковпте п бреговите предјеле. Елда врло брзо расте, незактева скоро petn ннкакову нету, а задовољна је и с лошијом земљом; зато ]е на доброј земљи плоднија п хасновптпја; Фрпшко ђубрење нпје за њу, ако се од ње зрна жели, јер од Фрпгцког ђубрета бујно расте, а слабо зрна рађа. На зпмп је јако осетљива, ал’ у добрим околностима брзо ивникне, закрили све око себе п угуши сав растеЕи коров и травуљпну; зато је елда врло добра што земљу нисти, н за идући усев је преправп. Елда се сеје на широко и редко, и неволе кад је одвећ. много земљом покривена. Ако te се у зелену пиЕу покоситп, онда треба време пзабратп, кад је у двету. Будућп да зрна елде несазревају једнако, а одвећ зреда радо испадају, то треба време за жетву онда пзабратп, кад је веЕп део зрна зрео. Зрно је за коње одвећ добра рана, п може у сваком обзпру заменутп зоб; а слама је такођер добра ппЕа, особпто за краве п волове; кажу, да је елда, особпто кад је у цвету, овдама шкодљива, да овде од ње некакву несветпцу добпвају. У ладнпјим се предјелпма сеје елда с кондем меседа априла, а у топлијим почетком јунија, или после летпне. На једно јутро се рачуна I—i V 2 мерице семена. V. ОКОПАВПНЕ. 7 ово оделење Еу да ставим сва она економска биља, која се за време раста њиовог и за бољи прпносак плода окопавати морају. Овамо спада дакле: i) кукуруз, 2) кро'мпир, 3) репа п 4) купус.