Vojin

118

„Највише С е пруским олучним топовима пребацивало, да су здраво слонгеин за употреблење у пољској артилерији. Тек из овог рата у данским херцеговинама подпуно се увиђа, да ови топови немају ни једног од оних недоетатака , који су им придавани били. У извештајима батеријских командира нема спомена ни о каквим мукама с овим топовима, премда су они дејствовали у самим незгодним окодностимаи по самом непријатном времену, које је још з^величавало препоне свакога рода, које се батерији десити могу, и којима може бити нема примера у историји ратној од времена источних ратова. „Разнело се било, као да је маршал Врангел захтевао из Берлина олучне топове , већега калибра, да бије дипелске опкопе. Али се доказало, да је на самом месту саевим другчије било. Маршал је баш одбио топове већега калибра, које су му хтели послати , јер се признало, да је артилерија, која је на његовом расположењу била , и у којој су 12 6 и 4 Фунтатки олучни топови, довољни били за све случајеве у овом рату. „Што се аустријске артилерије тиче, зна се, да се опсадни и градски топови пуне од остраг као и пруски, ал пољски топови начињени су по Француском систему. Аустријска артилерија морала је примити овај систем нарочито зато, пјто је после талијанског рата принуђена била да одмп преобрази материјални део пољске артилерије. У оно време топови , који се од остраг пуне , нису још били тако дотераии, и нису још потпуно захтевањима одговарали; осим тога и Финансија аустријска није баш била у тако повољном стању, да би у једаипу.т могла предузети потпун преображај ратног материјала. „У осталом Аустријанци су се сами уверили о преваги пруских олучних топова, над топовима Францускога система, јер кад су заузели позицију код