Vojin

\21

га, толико нам још остаје да желимо, да ое намера нашега правителетва — испитати пруеки систем олучних топова, како за веће калибре, гако и за пољску артилерију — што пре изврши. „Арт. Журн." Пру ска је дакле артилерија себи дивно образ осветлала. Досад још нигде ненађосмо и једне речце, која неби с највећим усхитом и поштовним припознавањем о врлиии њеној говорила и преузносилаје. Инглези, (види Априлску свеску „Војина)", Французи, Данци, Аустријанци, Руси, сви ти ево сада уједанпут признадоше ваљатносг њену, и с ватром иам приповедају чуда, која је она у овом рату почннила. И у 1/ 1пс1ернш1апсе ће^е једна учевна кореспонденција, говорећи о јуришу на дипелске шанце, између осталог, и овако каже: „Успех опсаде без сумње прнпада аргилерији. Душа ваља, негреба сумња ги ни на храброст пруске војске ; али ваља приметити, да су јуришне колоне изишле из траншеја онда, кад је данска позиција била сасвим разбијена и порушена артилеријом, кад су брапећи топови сасвим умукли под гађањем онсадника, и кад даиска војска иије имала нигде да се склони од убијственог огња приоке артилерије. — — И компетентни људи из обе војске кажу, да је искуство, учињено у Шлезвишкој војпи, сасвим утврдило превагу нове пољске и опсадне пруске артилерије." Кад се дакле тако добро итолико много говори о тима прускима топовима , онда неће битн без користи, ако овде штогод опширнијега кажемо о склопу њиовом, то да наши читаоци добију чиетијега појма о топовима, који у шлезвишком рагу добнше мејдан. Мнслимо , да ће то бити врло забавно и лоучно за наше топџије и нене артилеристе , који или неимађаху прнлике, или неимађаху узрока , да о њима штогод разбирају.