Vojin

142

само по елужбенои послу или најближим сродницима. но увек мора бити у соби и главни дежурни, кад и док је ко код затвореног. 5., Преписка се и овако затвореном ОФициру дозвољава по противној потреби, но у овоме се разликују ови случаји: Или је кривица затвореног таква, да би се овом преписком како користити могао те кривицу своју сасвим, или у нечем прикрити, или уопште подпуности ислеђивања шкодити и иелеђивања отежати и развући, ~ и онда писма од њега предају се незапечаћена гарнизонеру, који с обзиром на садржај, дозвољава да се писмо пошље или не; Или је кривица таква, да преписка никакве му такве користи неможе донети : и онда му се преписка еасвим дозвољава. Сад, да ли ће се према затвореном поступити по првом или дрз гом случа(у, оцењује, док затворен није на ислеђење дат. само гарнизонер, а кад се на ислеђење даде, онда аудитор док се суд несастави, а тада опредељује сам суд. П иема, која ОФИцнру долазе, несмеду му се предавати пре, него се сазна садржај њиов; и зато, ако затворени дозволи, онда гарнизор најпре прочита, па онда њему даје. а ако затвореии то недозвољава, онда му се писмо и непредаје, него онако затворено чува и преда тек кад нз затвора изиђе. Но ако гарнизонер, кад по дозволењу затвореног писма отвори и прочита, нађе, да оно има свезе с предметом кривице, да се дакле затворен може садржајем писма користити на штету ислеђивања. онда му писмо неће ни предавати, него према садржајз' поступити. 6., Тако исто кад је такав затвор , за који се недозвољава елободна преписка, гарнизонер увек осматра преко главног дежурног све потребе, које