Vojin

147

КЊИЖЕВНОСТ. Нема ваљда ниједне државе у Европи, која тако маио има књига, па било за шене државне илн приватне потребе, као што је то Србија. Ниједна струка код нас није нн толико књижевно развијена, колико би тек најнуждније потребе захтевале, а камо ли још да имамо на избору књига, из којих би се овако ил онако користиги могли. А од свију грана, које чине државу, најмање има урађеног у оној државној грани, којој наГвише треба. Ми мислимо с пуним убеђењем грану војничку; јер ту налазимо највећу оскудицу II сиротињу, а најпре нам и највише треба. Погрешке из незнања у другој струцн, као на прилику судској, или ти школској, или црквеној итд., никад тако тешко непадају држави , као што падају погрешке по струци војничкој (и дипломатској); јер тамо се лако поправити дају, и неубијају нас тако, као овамо , где нам слабост, поругу , — робство и смрт донети тогу. С тога и ваља с највећом бригом старати се, да оно и онде себи набављамо, које и где највише нам треба. То пак постизава се најлакше тако, ако се уонемо, да сваки онолико знамо и умемо, колико се од нас поискати и потражити може; а књиге нам добре много могу дати. И нама је дакле особито мило, што добисмо прилике објавити нашој пуб.шци две добре књнге в ојничке. 1., ЕКВИТАЦИОНЕ ШТУДИЛЕ за кавалерију и артилеријгЈ сталпе и пародип војске, израдио на србски главни наставник кавалерије у сталној војспи, порзчик Младен Ненадовић. У Београду у државној ттампаријн 1864. Овој књизи, која бројн 14 табака у 8" обрадоваћеју се не само коњаници наше сталне и народне коњице, него је она врло добра за свакога, који има