Vojin

159

Љубезни господине здравствугте! Са овом приликом имао би ви овудар много којешта писати ; али смо сада овамо у послу великоме. II ово пишем под буковином; у десној ми је руци перо , а у.лијевој шара пушка. Турци су Турци. Они незнају за наш мир и условија, која смо прије двије године учинили. Они наша уеловија погазише, и на нас свакојако нападати (почеше), прво ту скоро нападнуше наше доме (да) убијају, али им недаде Бог и храбра србска мишица. ДрЈги пут нападоше ка Луку, да га увате и убију ; ал им неизиђе план са руком. Нак сад скупише војску противу нас; а тако и ми исто. Војска се наша сваки дан умножаје и според турске војске стојимо и позиције тврдимо. Боја још није било између нас; али брзо (може) бити свашта. Примите искрени поздрав са свом браћом Србима. У Херп ( еговини 15. Јуиија 1864. Као што из овога пиема видимо, у Херцеговини је рат на прагу. Невелимо , да се неможе размимоићи; ал исто тако могуће је , да ће се и распалити. То ће стојати до тога , хоћеју ли Турци поплстити. Међутим напаћена раја тешко да ће вероваги Турцима, ако би они попуштали само обрицањем. А поред тога света је истина „да се слобода неиоклања, него се осваја." Слобода ниче "само из крви. Мема 12*