Vojin

162

ности ; ал ми иопет хоћемо то да прећутимо, не зато, што би се тиме запдели, него једино за-го, што немамо ни када ни куда да ту ствар са сваке стране разгледамо. Да можемо то прескочити, и прећутати ево шта иам основа даје. Прво они, који би о школи нашој имали штогод у смислу измене казати, они сви познају је скроз; а друго, при самом казивању мишлења о овој ил оној измени, свакад ће се навести оно што би се имало изменити, па на тај начин бар у главнијим цртама обелоданиће се и садање јој стање. Ми ћемо дакле овде сада да наведемо једну скоро већ санкцијонисану мисао о измени наше школе, па ћемо ту, почем још није озваничена или ти и озакоњена , казати по коју, где би се шта могло изоставити или додати, и уједно изразићемо и нашу мисао, да ли је правац и дух, који је тамо за основ узет практичан и потребит. Али „више очију боље виде" вели наша стара пословица, па зато овде у исто време и позивамо и молимо сваког нашег друга и свакога господина, који се осећа, да може о томе штогод казати, — да нам што пре своју мисао изволи послати, те да на тај начин овде у „војину" добро разгледамо и ако је могуће у кратком нацрту изложимо пројект, како би се наша школа имала установити. Тиме би ми двојаке користи учннили: прво, прорешетана мисао свакад је чистија и практичнија од оне, која једнострано поникне; а друго колико би био олакшан посао комисији, коју би можда влада за то саставила, ако би и држава сама устројство школе хтела измењивати. Свакојако корист је од таквога заједничког договора сасвим очевндна. Код оваке јасности ми се сасвим тврдо уздамо у разложност наших другова и пријатеља, и очекујемо од њих, да ћеју се збиљски подухватити за ову тако користну и нуждну ствар , тим више, што нам