Vojin

203

17*

земље, дајеради; пуковник 300—400 талира и 40—50 плугова земље'). Старешина би пребивао тамо, где је зборно место његове војске. За сваки ескадрон нуждно би било начинити на зборишту ескадроновом магацин за рану, где да буде толико ране, колико је нуждно ескадрону за време, док је ту скупљен на учење. Сваки пук пак да има магацин с раном резервенском за људе и коње и то за трн годнне дана. Осим тога ту би ваљао и један магацин за резервенску спрему тога пука: по пар одела за сваког коњаника и толко у сукну, ћебета улара, седала итд. па ту да је и муниција за коњичку артилерију и њен материјал, као најпосле и пионирски алат. У самом пак пуку ваља имати по туФекџију за поправљање оружја, н ковача за артилерију и подкивање коња. —■ КоњиЈца другог позива била би подобно уређена, а у њу би улазили људи, који одслуже први позив.Сваки коњаник народан, као што је н уведено, нека набави себи сам коња и прописну спрему, а оружје и муницију даће држава кад затреба. Изображењс и обЈчавање. Према задатку овакве коњице сасвим је увнђавно, да она поред издржљивости, лакоће, окретности и хитрине, мора бити далеко разборнтија, него што се то досад мислило. Прошло је то време, кад је коњанику требало само добро да јаши и добро сабљом н копљем да окреће; сад се поред тога иште још и да уме да се сваким тереном користи, да се уме наћи у свакој прилици, да је самосталан и свој посао до') Држећи, да ће ова напомена, због своје практичиосги, у многога Србина побудитн оеобиту пажњу, —• „Војин" ће једном да узме да о том предмету мало опширније говори.