Vojin

208

никнемо — ако није на виделу—• способност нашега народа, његове тродицијоналне идеје и њиове обичаје. Онда тек можемо да пођемо к установљаиањима, и заиста редко да ћемо погрешити пут како и множипу колико ваља и може се узети , само ако смо поштено истражили н сватили капацитет и карактер народа, и ако писмо заражени и опојени духом туђим и противннм, или ако нисмо педанти и људи. који само површно ствари познају, па нити своје нититуђе знаду. Мн можемо лако прочитати устројство једне земље, ал да га разумемо како греба иште се више времена, пего колико мн за школско учење узимамо. За Србе дакле кад што установљавамо , то несме бити копија пити од Инглеза нити од Франдуза, ни од кога. Србин се сасвим засебно карактерише, и ваља му што даги тако да те разуме. Јер ако те неразуме, или сам увидиш неку мапу па сваки час мењаш, опда једпо губи се време, а друго људи губе вере у доброћу нове установе. Овим пак држава у људма наилази на деморализацију према државној дисцнплинн, и духови се разслабљавају; а тим свим развијање опазађава. Може бити, да ја у овоме моме крагком говору о народњој коњицн пнсам баш све погодио; може бнти да сам неке ствари и превндео: ал се све и неможе да погодн одједанпут, него се мора свашта да потврди искуствима. Моја је намера била у главном то, да покренем ове најповије мисли о подизању коњице , па сам казао укратко и од прилике мисао, како ја мислим да би требало и могло се код нас учннити, а с тим пак и да обратим пажњу напшхвојничких раденика, да о овоме, не пева;кноме предмету, озбнљније размисле.