Vojin

213

није хтео да остане само при тоие, да иас се додирне, него је ушао у опширније разлагање о нашима сгварма, наравно све за гледишта ондашњег политичног правца, и у хоризонту ондашњих днпломатских кореспонденција из ових крајева. Њему нека је велика хвала на том труду; ал ми ваља да будемо смотренн и да се неполакомимо свашта поверовати, почем знамо како су, особито упоследње време. стојале ствари измеђунаших политичннх глава н између руских овдешњих представника , а на нме Родоч>нипкмва, па чнје се актоне г. ДЈбровнн највише, скоро једино и позива. Тај Родофиинкни . родом Грк, па и његов старешнна Пј!озој1опски , који је руководио руске оиерације на Дунаву, нису стекли никаквих лаворика ни од нас ни Од Руса. И њиове дакле релацнје нису морале бнти свето еванђеље. Најпосле, ми се нећемо упуштати у оцењивање тога историјскога састава , тек хтедосло да наше људе, који се с историјом нашом новијега доба баве, учииимо иазљивим на то дело, те да се сами користити могу њиме: јер евакојако у њему има доста ствари, које немогу нодлећи сумЉи историјској, и које заиста најживље нам карактершпу ту нашу жалостну иеријоду. Ваља то прочнтати, има ту доста ствари ! Ово дана изашла је из печатннце ИСТОРИЈА СРБСКЕ РЕНО.Ч.УЦИ.1 К од Раикеа, превео Стојан Нокиковић; I део. — Сасвим је већ стара ствар да мн Србљн најмање хшшемо о нашика де.шма. Да нема туђинаца, ми многе стварн чисто"наше, небн нн зна■1и, —>та по готову ни историје своје неби нмали. Ми о тој књизи немамо ништа да кажемо . почем је то ствар давнашња н скоро сваком позната, само нам је нуждио напоменути, да је то још најбоља исторнја нашег новијег доба, коју нам је написао тај познатн, и припознати историјописац Ранке. Па како ми не-