Vojin

248

лич , Либертволквица , Сајфартсхајн , Греберн , и Кахапа бијаху у пламену. И у Липиекој самој могле су се видети ужасне сцене те ладне ноћи између 16 и 17-ог Октобра. Рањеници Фраицуски лежаху по свима улицама Липиским, иако је толико големих кућа спремљено било за болнице. На мокрој калдрми лежаху стотинама без сламе, без покривке, без иједног залогаја леба и без капи воде. Само су се лако рањенн видали, који су убрзо могли попридићи се за бој: за тешко рањене није се нико бринуо, или тек, кад су од оних других доспе.ш. Поред овога хорила се војничка музика у првима часовпма ноћи, јер се у Липиској славило „као за каквог великог кнеза", што су заробили МерФелда. У главном пак стану савезничком малко су дошли к себи од свог страха, кад су чули поцњаву код Мекерна. Са гочке куле могло се разгледати цело разбојиште, и савезници већ знадоше, да је старац ту. Премда је ошпиран извештај Блухеров о победи савезницима стигао тек пред подне 17-ог. опет су они, као и Наиолеон , знали, да северно од Липиске неуступају савезници него Французи, и то по самој грмљави топовској, почем се све више Липиској приближавала, а не удаљавала. Вешти ђеиерали и писци војнички сви се у том слажу: да је Наполеон ноћу у очи 17-ог све своје силе искупио и рапо с јутра на савезнике јуришио код Госе, врло би лако могло да буде, да би он иопет Шварценберга потуко. Да је Наполеон хтео да куша своју војничку срећу, он би и морао да обнови битку пре , него што су приспеле помоћне чете његовом противнику, и то руско-пољска војека под Бенингзеном, један део аустријске војске под Колоредом. Што дакле рачунџија, као што је био Наполеон, није продужио битку 17-ог, то показује , да је он с војском био много слабији од непријатеља, особито што