Vojin

264

и умируће и јауи и писка чула се и кроз грмљаву топова до под саме зидине Липиске. Ноћ је прекратила борбу. Фраицузи се бијаху одржали ма свима својим иајглавнијим точкама, осим иа северу и северозападу. Наполеон није бно побнјен тога дана , само што је морао своју војску још да збије. Али да сутра даи дрзки опет битку као данас, то није могао , јер би му то сатрло сву војску. Без да је био побијен он је изгубио битку због врло неравне снаге. Сутра дан би му војска била сатрвена једно због преваге непријатељеве у броју, а друго, што је његова војска била исцрпљена не само у људма, него у свакој спреми па и муницпји. 18-ти Октобар. Шварценберг и Бернадот састану се још 18-ог у вече, да се договоре, како ће сутра битку да продуже. „Нама ваља да издржимо још једиу врућу борбу код Пропстејиде" рече Шварцеиберг раио у јутру 19-ог Октобра. Но кад се јутрења магла разишла и сунце обасјадо бојно поље , Шварценберг и Бернадот виде, да је Наполеон са својом војском иапустио разбојиште. Још 18-ог у подне издао је Наполеоп зановест за одступање; свн возовн и кола с рањеницима и артилеријски парк већ су путовали к Минденави, да би се доватили друма Ерфуртскога, док је још битка трајала. У своме стану изда Наполеои у вече и остале заповести за одступање. Бертијер диктираше кратко заповести ађутанима. После тог свали се Наполеон на један дрвен креветац, да од умора одпочине. Пошто-је мало продремао, пробуди се и зачуђено погледа своје верне поред себе. Мимо њега пролазаху смањене чете његове, које су се повукле у Липиску још преко ноћи, а друге путоваху већ из Линденаве к Ерфурту. Наполеон је сам преноћио у Липиској.