Vojin

50

ВОЈИН

кулеу Поречку реку улива. па увагити венац од планина и изићи на гору Лишковац, и одатле у Пекиајдан, као што нам мештани рекоше, да се туда може лако пут извести. Тајпутуз Тисовицу неби био дугачак, једва 5—6 сати до Пекмајдана а лако се разуме, колнко је важан пут нраћи, притом још и бољн, него што је за тамо преко Милан о в ц а. Из свега овога сасвим јасно види се како је нуждно да се ту код Милошеве куле насели варош. Јер кад узмемо то, да је Милановац чак на Дунаву, а Зајчар на другој граници, дакле обе вароши на спољашњим крајевима та два поречког и тимочког басена, онда се одма види оскудица, да на простору од 15—16 сати нема никакве вароши. И та вар >ш врло би брзо напредовала , јер би кроз њу пролазила сва трговина из целога Тимока. Ту би била главна штација између Зајчара и Милановца, као што већ и сада трговци, који гоне свиње на Дунав, овде стају, те стоку одмарају. А онда би ту било и кошева и друге опреме за сваку радњу. Наравно, да би онда и Радујевац доета посрнуо, докле год наша извозна трговина иде уз Дунав; шта више неготинска трговина ишла би преко М илошеве куле. — Поред свега тога, што споменусмо да ту код Милошеве куле нште и захтева нову варош, има још један узрок , који међу осталима незапрема неважно место. У целој тој области превлађује влашки елеменат, који томе крају у сваком правцу много штете наноси и наносити може. Кад би се пак ту настанила варош, и то од Срба (колко је могуће јужних и западннх крајева Србије), онда би се у околини влашки елеменат прогрушао. 'Гу околност неваља изгубити из вида, н последак био би врло пријатан.