Vojin

ИЗ МИЛАНОВЦА У НЕГОТИН

53

на исток преко Требућа на иланину дели-Јова н па онда северно на Црни врх, Голи врх. итд. чинећи оно упоредно с норечком реком планинско стабло до Мироча и даље на Штрбац. Одавде к селу Салашу настаје предео отворенији , нријатнији и плоднији, и тако траје све до Н е готина. Крајна је уопште најплоднији део у Србији, и свуда ће се пре, него у њој, догодити гладна година. Пшенице роди, колико им треба, тако нсто и кукуруз, а вина нма и за извоз. Гора је свуда богата жиром н стоке имају од сваке врсте. Пут је од Луке до Салаша и оваки и онаки, јер није главан, а од Салаша настаје добар, јер је то већ главни друм између Неготина и Зајчара. Околина неготинска то је према Дунаву сасвим отворена и подпуно ниска равница, од које је половина рит. Важно је приметити, да овога рнта пре шесет и неколико година није било, него |е неки Армаш наврнуо био Короглашу реку на своју воденицу, па неимајући ископаног корита излила се око Неготина. Наравно, да је народ тиме много оштећен, не само тим , што тај рит својом испаром чини околину нездравом, него што он запрема некакових 35 стотина јутара плодне ораће земље. Иначе је Короглашка река текла поред села Србовлаха у Дунав. И овде дакле видимо, као и при сеоби М илановца, како поједини људи могу да шкоде целој општини и околини, •—• поступком , који у први мах изгледа сасвим мален и невин. —- У осталом можда би тај рит могао се засушити , ако би се река наново наврнула у своје старо корито, што можда неби много новца стало. Ту сувопарну неготинску равницу опкољавају као венац красна, оном изредном лозом засађена брда, све од ушћа Сиколске реке у Тимок па у наоколо чак до Прахова, од којих пак најважнија