Vojin

98

драгашевића

Србину никако неможе да одрекне. Ту су му врлину признале све суседне воиске , то му признаго и данасг наиболћ воиске у Европи. Кадг се Аустрин борила нротиву Француза на Раиии одђ 1792 године па на дал^, ми у томе рату видимо, да су Срблви били наивећи гонаци и наиболви воиници у своб ћесаровои воисци; ми видимо , да Срблви извршуго наитеже задатке, и да на страшноме месту само они стадху. Па изђ ратова за наше ослобођешћ, изђ ратова црногорскихх и ерцеговачкихх , изг ратова по воиводини србскои, и свуда видимо исто то , а тако и ратови аустрШски по Италт у овомђ, н по Турскои у 17 и 18 веку сасвимг насг увераваго, да е С р б и и т> вазда одличитч. и врстанг в о 6никт>. И зарт, може бити већега доказа о ратоволвности србскои одт. онога, кадг су се толике стотине и хшшде чакт, изђ Шумадие кретале да у Фраикору ЂулаГовомг и МихаЗловићевомт, боре се тамг на Раини противу Француза ? Природа и сада, као и пре, негуе Србина за воЛника и боица. Она землл, у којои живи, онаи ваздухг, коимт. дише, и све око нћга што е, то гради одђ н4га чврстогг н лкогг човека, кои е кадар да издржи све , што други човекг издржати може. У непреста,нои борби ст> природнимг незгодама, у преовлађивашо оногг оштрогг ваздуха планинскогх , у преодолеванго неброенихг тешких г в препона, — онг крепча и лча свого снагу , и подноси и издржи толико, колико наиболви планинацт> европски — Шваицарг. Кадв га видишђ сг каквомт, сиремомт, дочекуе зиму, кадт, га скобишг по наивећои цичи и венвици