Vojin

108

0 ВЛАДАЊУ пехоте у боју

прилика и вршеме. А прилика 1е кад се кренемо на јуриш. Десил се да, нас непри1атељ пре тог времена узнемиру1е са свошм стрел.ачима, треба ове кратким и изненадним 1уришима сузбихати. Непршатељеве стрељаче ми свагда са извесношћу можемо приморати да се од нас удале и то овако: На место да им противставимо равноодстоту расипну линј ^ у — што се често чини — ми им заиђемо са стране или им са 1едним водом кренутим у гомилицама на 1уриш раскинемо њихов ратни ланац. Та1 поступак де1ству1е тима морално на иротивникове стрељаче и 1а га себи овако тумачим: Код стрељача уопште невлада оиа душевна снага оно убеђење сигурности , ко1е људи осећају, кад су у масама, дакат уз дакат, и под 1едном командом. Сваки стрељач сам себи команду1е и остављен 1е само свош памети. Кад види дакле к себи долазећу 1едну гомилу новећу, морал (снага душевна) поиушта и он увиђа да нше у стању противстати. Шта ради дакле : Прекида ланац стрељача и повлачи се назад у десно или у лево, а неотице повлачи за собом и сво1е суседне другове, ови опет на њихов ред повлаче за собом св01е друге суседе, кош бо1ећи се да ие буду одсечени, прекида1у и сами и сви одступа1у на извесну даљину да се искупе и да паљбу наново одпочну. Наш пак вод нетреба да одговара већ у касу измиче се натраг или се за какав предмет на терену заклања. Нема ништа луђега ни штетнтега но гађати се из пушака без цГели. Троше се и људи и муницша без сваке добити за нобеду, губе се