Vojin

0 МАНЕВРЛМА УОПШТЕ

125

И мп смо изпрва тако мисдили, ади кад смо радњу на лицу места дуже осматрали, приметили смо, да се В01НИЦИ кадкад ностро1е (у дво1не редове) и без разбра1ања, дугим упражњавањем беше постигли вештину, да једним ногледом разаберу, 1есу ли парни или безпарни. Онда смо ствар више пута нокушавали , и радња 1е увек добро испала , а 10'ш боље, кад смо чету ире опоменули. Код коњице су движења са удво1еним редовима посто1ала, па ево шта каже Нолау: „стари коњапицн зна1у врло добро постро„шт се у двоЈне редове иа лево и на десно без раз„бра1ања. С тога би требало , да се правило заврши са' прописом, да ввшици — ностроЈавању у двојне редове по разброју добро научепи — то исто упражњавају и без разброја, кадасе Фронт развргне (разтура.) ЕГоновимо: начело маневре хоће да се вошици навикну не само реду него и нереду. „Увек се љу„дима врти мозак, кад им се што 'догоди, чему се „надали нису" (Магесћа1 с!е 8ахе.) Ред у четама зависи од В01ника и закључних подоФицира. С тога непрестани прелаз из реда у неред у време битке захтева, да се те свезе у водовима умноже. Не ваља дак|/'е да се каплари врсте међу редове. „Стројећи „пехоту у две врсте , ваља ноставити иза ње 1едну „закључну врсту од 1едне деветине (V) ои ип раг ^ојзе е1 еп с!еих ]1§пеб „и на 12 тоаза иза бокова наместити резерву." (Хароћ Сатр. с1е Тигеппе.