Vojin

132

ДРАГАШЕВИЋА

н >е. А то се постизава само разви1ањем свести и изображавањем народског карактера. Срби, као најстарше пдеме тако огромног народа словенског, може се рећи, да су добро учували већину чистог словенског карактера. И ако су ириливе — тако да речемо медшум, у коме 1е оп живео, — кроз толико векова биле одвећ неповолвне, опет зато он бејаше срећан, те могаше , при свем том, да се прилично учува од шкодљива туђа утица!а, и ево оста најмање променут од свту словенских племена. Та1 карактер, кош он у свако1 придици наГочитте показуГе, а који 1е племенит и напредан, ваља да се постарамо, да га употребимо онако, кав;о ће нмтоп«! душм иајпшнс да кшн. а држаино-народно! цољн наЈвншо да корнстн. Та1 његов карактер, поред осталих својих особина, има нрилично 1ак ори1енталан тип. То никад нетреба изгубити из очшу, и ми се усуђу1емо казати, да све установе за њега моралу носити та! тип на себи. Уопште, Србин мора да развша цивилизаци1у европску у духу источном и словенском , па онда тек да има користи од оног, о чему се труди. И вокка србска мора бити томе сагласна. Патршархалне навике, полуоршенталне шнмове, демократску слободу и монархшску управу Н0КО1а установа несме из душе Србинове да истискује; 1ер толиковековне борбе у Т01 смисли нису ништа успеле, него су само србски народ издангубкле. У данашње пак време , кад се и на другима местима у свету иста начела буде, не