Vojin

134

О МАНЕВРАМА У0П1НТЕ. превео г. фгањиђ подпоручик.

|Извађено изђ већеп. еднои. дела подт. именомт.: Сће еова з1а 1а ^иегга, Ме4ос1о Ј^га^јсо (11 з1;исИо с1е1 Сарј1апо Саг1о Веег1а1о^ог1д, Поиоге т1е§{* е ; аШеуо с!е11а всио1а Л а4а!;о та^оге сН Раг]§1; 184ги1огге ге{*ппеп1а1е пеПа 1е§10пе Ап§1о-1(;аНапа', В]ге1(;оге (1е1 СоПе&Го т1Н4аге битћигу 111 Ропска. Орега розкита; есШо 8есип <1о Г1п1еисПтеп(;о (1е1Г аиИоге рег сига сП 6. 6иМ1егег. Мл1апо, 1860.1 Настављено. Види стр. 128. При нападању — 1уришу — не ваља пуцати пре , но се дође на 50 корака близу непршатеља, и онда се ватра обара без становлења. Из близа рани сваки куршум, а морално 1е де1Ство заиста страховито; наша маса остахе чврста, и наступа чврсто, а ненршатељска, чим 101 се с пуним пушкама приближимо , ночиње се колебати, и 1уриш , а Гош више страх од 1уриша крене 1у да бежи. У бо1у код Каве (Сауа) 1една чета манарских стрељаца са нростом грозњом таког напада кренума 1е непријатеља да уступа. У свим наполеоновим вошама има само 1едан пример, да су трупе таки напад дочекале, и до сукоба са ножима дошле, а то беше, аустерличког рата код Холабруна , Одинови гранатири с 1едне , а с друге