Vojin

150

0 МАНЕВРАМА УОПШТЕ

„наппдалиемо их с бока у расутом строју, изнуђава,Дући их тако на личну борбу." Све то доказу1е. да 1е за коњицу у маси копље као и за пехоту у маси нож — на1боље оружје; а почем масе одржаваху победе у биткама, то 1е Монтекуколи казао истину : да Ге копље цар ових оружГа." — Него за борбу у расутом стро1у пушка 1е за пехоту — сгрељце — а сабља за лагану коницу — усаре — право оруапе. Лака коњица не' атаку1е , него јурне на непријатеља кад 1е узкомешан, п само она може да узбере плод победе. Осим тога она тражи, пази и осматра непри1атеља и н>егове нокрете. Обадга ју задатка доводеуличиу (понаособпу) борбу; а да сврши те задатке, има да трчи кроз неравне , кршовите или шумовите пределе, где би 101 копље несиосна запрека било. — Тешку коњицу ваља дакле наоружати копљем а лагану сабљом. Еоњица има сво1 особени (шпецшални) тактички карактер. Пехота може да се брани чекајући непри1атеља, а коњица поднипошто; она мора да 1уриша при нападу и при обрапи. Због тога има своје шпецшално место у битки увек на крилима, 1ер наступајући и у случају одбране , оставила би празнипе у лштиш, или би 101 заузбшена, неред наносила. У 1едном и другом случа1у пореметила би Јединство масе, ка К0101 спада. Коњица се никад несме постављати у средипу бо1не лишпе. Код Хохштета беше Француска во1ска раздво1ена. Ђелерали тих два1у корпуса постро1ише коњицу на крилима сваки свог корпуса.