Vojin

0 манеб1рама уопште

153

У та1 пар јурише један подк пи1емонтезке коњице на ка1зер — улане, и разбше их, али не уставив се у право доба, т. 1. пре но су му се редови растршавати почели, одбше га иолк Батерн-драгуна, ко1и падши у исту иогрешку, беше надби1ен од неког другог пи1еконтезког полка И ова1 последњп (ии1емонтески) полк растрот се после 1уриша, и тако се ти напади претворе уоиште комешање, у ком се без успеха борило. У том су боју била 4 иолка тешке и лаке коњице, 2 италшанска и 2 аустршска, и сваки од љих беше напосе разбшен због 1еднаке тактичне погрешке. Ђенералу ШаФготши , те аустри1ске бригаде заповеднику, грозило се са во1еним судом. Беше то 1едан 1едини већи коњички окршај у воти од 1848 год. и сва четири напада с бока удешена. Латур-Мобур драгони сами разбили су код Фридланда сву руску кољицу, у потери за Француском пехотом раштркану. Коњички нолк кад 1уриша, налик 1е слабу суду (вази) с ко10м се жестоко дрма, Полковпикова 1е /|ужпост пазити, да се не разбше; дужност 1е официј а пазити, да се ие растрот. ГГраво каже В. Русел, да код коњице све сивиси од оФицира. „Беше да г г знакзакадоп; наместник (1ио§о(;е,,пеп<:е) гроФ В. од С. дошав скоро од неког кор„пуса Сахсоиске коњице^ жељан да се одлику1е, по„тегне сабљу , и пусти свом коњу дизгине, вичући „свом оделењу, да за њим 1ури. Други ескадроп, огле„дајући се на тај пример, изг^би равпање, Убеђен, »да тим. начином непријатеља разбити неможе , Сор »да одма знак за кас; па кад се тако цео полк опет