Vojin

34

ДРАГАШЕВИЋА

род другачији од другога. И србски народ живи у другој земљи, има другу историју и судбину, има друге обичаје и појмове, има друге навике и жеље, има друге установе општинске, има друге околности за садашњост, има друту будућност, другу веру, друге тежње, друге потребе, и — све му је друго. За њега дакле кад се нгго гради, мора да буде другојачије него за Немца, Француза итд. Што смо пак досад узимали туђе ствари, то има свога нрироднога узрока. Ми просто можемо жалити, и то јако жалити, што небејасмо срећни, да се одма у почетку удесимо према самима себи;али — неможемо за то много никога да кривимо. Кад смо се избавили од туђега јарма, од робства тако тешког и дуготрајног, онда смо одпочели нов живот, другојачији, него нгго нам је био под Турцима, али и другојачији него што га имађасмо и пре робства. Ми се нашом крвљу одкуиисмо од туђина, ц одпочесмо нов живот, који се зваше слободан. Ми почесмо кућу кућити и државу подизати, ал за то небијасмо снремни ; нама требаху науке, требаше нам искуства, а неимађасмо Уредити земљу и унрављати државом, то није тако лак посао, као што би можда на ирви поглед изгледало. Осећати потребу да земљу ваља унанредити и држави нолитичан живот развити, то није тешко; али погодити пут унанређивању и правац развијању то је задатак векова и среће. У једном појасу засијне у неком народу велики дух, и онда је тај народ срећан; али природа, као да би тим напоном изнурена била , за дуже време после тога