Vojin

46

0 ЈКЕЛЕЗЊАИИМА УОПШТЕ

За правну оцену његову иште се двоје: 1. Општности намењен железњак мора бити ј ав а н п у т, на коме ће се 2. Вршити радња сваком пристунна. У рпмском праву јаван пут појмио се тако, да је он својина државина, то јест, да је држав и н н у т. Ово сватање за наша одношења већ више није добро, јер данас под јавним иутом разумемо онај. који је намењен општој употреби, без обзира је ди га градида држава , иди каква дружина иди иначе приватан човек. Ова пак измена у нравном сватању пута постада је у нас онда, кад је на место пређашње круте центрадисане вдаде дошда већа самосто.јност окружија, срезова и општина, којима оста,вљено бијаше да саме своје интересе задовољавају. У Немачкој, Француској и Ингдеској има сила путова, које су окружија, срезови, општине, саме о свом трошку градиде 1 , и дакле су њихова својина, ал еу зато опет јавни путови. Управ овако стоји и са жедезњацима: По својој намени они су јавни путови, а већином су имаовина приватна. У свима правним системима јавни се путови рачунају у такве ствари, које, да што приватног врше некадре, дозвољавају з^потребу свакоме. 2

1 У Србији друго.јачијих иутова и нема, него су сви такви. Др.

2 Римско ираво рачуна у јавне ствари (геа рићНсае) нарочиго јавне реке и иутове и разуме нод тим такве ствар , које само својина државина могу бити, уживање иак донуштају сваком грађанину. Француско ираво рачуна тако зване оиште ствари за свакога (гев соттипез отпјит е4 ри1)Нсае) по