Vojin

ВОЈНИК НА. МАРП1У"

здравље стотинама наших ратних другова, иаше пиемените браће, који су сви повери.ш се нашој иамети и вештини, да их ми мудро и витенпш водимо у крвави бој за отаџбину. Свакн дакле вал>а с поносом и озбилногпћу да пошппла на ту страховиту одговорност, на да никад иу никојпј прилици неучини штогод, што би му се икада пребацити могло, нити да му се замерн , да није све учинио, што му је било у снази. Како је често и најситнија ствар довољна , да неопрезиост најљуће накаже, и војску, иначе врло ваљану, ненадним нападом тако збуни, даунеколико тренутака буде сасвим разбнјена, и да срамно непријатељу плећа окрене, — види се скоро из сваког наведеног примера. Где смотреиусти недостаје ту ваља удвојена .траброст да накнади. Колико има прилика у историји ратној, да је каква чета непажњом свога вођа ненадно нападнута била, ал је она и н.ен во1> у том опасном часу задржала била сву своју присебност, јуначки одбила удар непријатељски и колико иенадно ушла у бој , толико је опет јуначки и са чаш1.у из боја изишла. Јер се често деси , да какво оделење, које изненада нагрне на какву чету , толико много држи у ту добивену моралиу прекагу, и толико много рачуиа на победу, да га снажан одпор одма збуни и устукне, н, само ако ге није много више, оно само падне у положење, какво је нападнутој чети спремало. Колико је истина, да јуначна и присебиа чета, редко ће кад да буде срамно побијена, толико је нсто нуждно да буде и опрезна и да ни у којој прилицн иемеће своју ваљаност у сумшиво искушење , нити своје име и своју част на коцку. Ми нећемо ннкада престати да неномињемо и повторавамо да свако оделење, па било оно како јако или слабо , мора свакада бити на опрези, па ма да је сукоб с непријатељем здраво