Vojin

ВОЈННК НА МАРШУ

45

но још тезке је то при опредељивању даљине , т. ј. но.ншо ће која опрезна чета од друге или од гиавне силе бнти далено, дакле определити посебно ред марша. Да тај ред буде удесан за сааке околности, хоће се велика смотреност и од самнх вођа тих чета,јер што за једну прилнку буде врло добро, то исто може за другу прилику да изиђе као врло погрешно. Што опрезе могј 7 даље да бубу , то је за главну силу све боље. Ово начело важи за најчешће прилике. — Под „најчешћнм приликама" пак разумемо то, „да за бој спремни крећемо се с једног места на друго , неимајући праву намеру, да непријатеља нападнемо , или да се дамо да он на нас нападне." У Радецковим правилнма за пољску службу казато је, наравно опет само уопште, за случај, кад је непријатељ пред нама. овако, н то врло добро: „ Један вод ') треба нппред и устраиу на дпа, острагу пак иа један, а чета иапред и устра иу па четири, натраг бар на два пушкомета 2 ) да истури своју оггрезу према ненадном непријатељу. Код батали)уна, пука, бригаде итд. расти ова даљина опрезних чета по величини главне силе." Узмимо да а значи чету од 100 људн од којеје /з узета за опрезу, онда ће заплава опрезна ватати простор А Б В Г. ') Ово је вод аустријски, који јечешће већи од наше чете, зато ваља за нас узимати за чету онолиио, колико се овде за вод казује. 2 ) Овде мнш.бсн нушкомет неналазн се носле блнже опредељен, али се несме д-зети већи од 200 корака, које је још точан ПЈшкомет старих глатких пушака, почем се ваља обзирати и на то, да се у час у помоћ може стићи,