Vojin

0 железњацима уопште

58

2. Концесијонар добива ираво, да точно означену жалезну пругу изврши. Као год што држава није ограничена на грађење само неких извесних путова, тако исто неиде у суштину концесије, да концесијонар добије искључно право у тој смисли, да он држави или трећем ком грађење каквог упоредног пута закр.атити може. Ми овде немамо да говоримо о монополу зараде, јер се неосврћемо на зараду, него да се иостигне виша државна цељ, због чега се одобрење никад као искључно право дати неможе. Што у некима зак'онима и многим концесУЈама има неког ограничења у корист концесијонара, то није зато, што такво што спада у суштину концесије, него због тога, што се тиме хтело, да се код приватних дух предузимљивости пробуди и задобије Осим дозволења да граде, држава даје концесијонарима обично тад и друге неке повладе н. пр. право експропријације, илн им намеће неке дужности као на нрилику у корист попгге, телеграФа, ђумрука, других јавних комуникација, или уређује њихову управу (потврђивањем и одобравањем њихових статута); али и така назначења неспадају у суштину концесије, него излазе из призрења, на удобност и политичан обзир. 3. Концесија за грађење мора се сматрати да јс дата за оно време, за које се пут може да направи, или на које се изреком каже. Да се концесија вољном погодбом и раније свршити може, то се разуме и само по себи. Ади држави мора се признати, да из виших обзира на. опште добро има ираво