Vojin

50

НАИЕГА ИТД. ОПРЕЗНИХ ЧЕТА

крене се једне тамне ноћи и на чеиу својих људи сасвим изненада нскрсне иред околом (логором) Јевђенијеви.п. Ко иде? викне му страа$ар онако но хоиандски, н један оФицир, који тај језик разумеваше, одговори му, да долазе од позорне војске, посиао их ј е Мерлборуг. Стражар дигне врљику и капеган од страже строго испитиваше овог ОФицира, који му на свашта одговори, и пусте их унутра. Чим се пут отвори, одма ови почну да пролазе, и већ бијаше их половина прошиа, кад један официр видећ људе јано размакнуте викне, примакни с (веггех). Ова реч ома начини сумњу у капегану и он заповеди онима, који још проиазаху, да стану. А кад ови нехтедоше он заповеди да се пуца. Од ови пушака запали се неколико врећа с барутом н преко 60 коњаника с коњма изгору. — Коњаници немачки, који у близости стајаху, одма потрче на вику и необучени и у час стајаше готова цела коњица. Алн за то време већ је Луккепбуре с већином својих људи доплео до врати градских и улети унутра. Којн неуграбише на врата онн окрену путем к Дуају и Немци их гонише, ал ништа. а. пр уски поручнпк ЛЈкадов. Војска приш;а Хеириха стајаше код Нипице у Чеитпј једва дне миље далеко од Лаудоиа. Манастир Пезие беше на једној стрмој стени пред десним крииом пруске војске, а скоро толико, једва / % миље и од непрнјатељског окоиа (иогора). Имађаше јаке зидове и по једној јединцатој стази онако но камењаку могло му се прићи, куда становницн на мазгама рану доношаху. Лустријанци смелн су с ума ово важио место да заузму, и заузму га Пруси, н сваки дан у подне стражу измењиваху.