Vojin

72

ДРАГАШЕВИЋА

10 пута толики порезг, колико сада плаћа, а то би кародг нашт. здраво изнурило и исцедило. 1 2. Тихг 20000 воиника отргли би наибол4га раденика изг 20000 кућа, и народт. би био лко оштећент. у своме раду. 2 3. 20000 стоеће воиске збогт> свогт. ћелибата чини, те е у наиианго руку годишнви принлод у народу у 5000 деде манви. 4. У великои стоећои воисци више се умире, него у народнов. 3 1 Европа потроши годишнЈ за свого стоећу воиску око три стотине милиина дуката; а то чини више, нго двапутг толико , колико донесу преко године златокопи изт. целе КалиФоршв , Аустралш , и свјв осталихт, земалл на свету. Да 6 дакле у делои Европи усвоент, системЂ народне воиске место стоеће, онда би народи европски свак е годипе имали близу 200,000.000 дуката уштеде. Какавч, би то кор кт, у народномт> благостант био ! 2 Да узмемо надницу само по 5 гроша , онда на 20000 раденика за 300 дана чини на годину 30 милхвна гроша. Какавт, е то огроманЂ губитакЂ у народнои привреди само одт. 20000 воиске, а камо кадв би е и више било ! 3 У Францускои се воисци, изузимавћи ону у Алжиру, д в а п у т више умире, него у истои врсти лвди грађаискога реда. Исто тако међу исписанима воиницима има много више болешлбивихђ и слабихЂ, него међу нгиномђ врстомЂ, кол ше у воинои служби била. 'Гако одђ 1000 лвди грађанскогв реда у врсти одђ 20—30 година умре вреко године 10-3, а међу тимђ одђ 1000 воиника у мирно време нестаие 19, и то одђ 1000 канлара умру 10-8, аодЂ 1000 простих не ман-ћ одђ 22-3. Види ВШгзИ^ие (Зе 1' е!а1 8апК;а1ге е1 с!е 1а тог1аН1б с1ез аггаеез Је 1егге е1 с!е тег. Раг .Т. Сћ. М. В о и с! 1 п , тес1есш еп сће! с1е 1' Н6рНа1 Б1ЈП!а1ге с1е УегзајПез. Раг1з. 1846. Овакве резултате нашли су и енглески пуковникЂ Т у л о чт>, и шведски врховни лекарЂ Лил4нвалхЂ, а исто говоравге и Француски лекарЂ Б е рт и л i. о н ђ , да е »Физична одабраноств младежи изложена двапутЂ в -ћемЂ умнранв, и то збога касарнованн. Види му 81аИзИдие Дез Саизез <1е Бесез. Рапз .