Vojin

[ЕФРЕМА МАРКОВИЋА

101

К0101 оћемо да во1у1емо и да се с непршатељем бихемо, одликује се по плодности и богатству те земље, одликује се по особини непри1атељевог начина вогевања шле лежи у особини његовог народног карактера, а наЈвише се разлику!е по томе какав положа1 оће 1една држава да заузме у 1едном рату: дали као претежна сила, дали као савезник, као помагач или као иптеривеиира 1ућа воена сила. Све су то разлике ко1е могу 1едно ратовање да карактеришу и да га унешто израчунаау !ошт пре његовог почетка, да неузимамо у обзир 10шт и разлику наоружања и остале ратне спреме. На све ове ствари мора да пази свака држава при устро!авању своје вокке, при њеном спремаљу, оружању, обучавању, издржавању па и у осталим накитншим њеним пословима, 1ер као што смо рекли: во!ска треба све што 101 1е нуждно и потребно собом у рат да понесе било у знању, било оруж1у и матершалу. Но питање хе дали може 1една држава тако точно све то унапред да предвиди, те да све у сво1 о 1 В01СКИ на длаку изврши и спреми 1е тако да она подпуно одговори у прорачуњено1 прилици кад рат букне. Можем слободно казати да 1е то мучна ствар, тежко 1е то точно определити, особито данас у Европи, где свет тако силним кораком унапред иде, где се данас у изображењу и науки више учини за годину и две, нег пре за 50 и 100 година, све нове потребе поста1у, све нови интереси ничу, све се нова средства за намирење потреба рађа1у у том бушом људском друштву. Па и ратна вештина као чедо