Vojin

ГЕФРЕМА МАРКОВИЂА

108

не само стање те државе, њено развшће и њене потребе, но и стање остади држава и развиће осталог људства у другим државама, особито суседним, с коима она на1више у додир стои и ко1е 101 на1опасни1е могу бити. Зато устро1ење убоше силе у држави је увек с начеда стално нрема наЈвишии потребама земље и њено1 наГвишоГ цељи, но огранизаци1а воена, устро1ство В01ске, оружање, обучавање и издржавање њено у мирно доба, мења се према потребама и окодностима земље: унутрањим или спољним, тако, и зато баш, да вокка увек буде у стању одговорити своме ратничком позиву. Потоме воена администрацша у мирно доба мора нам дати средства да можемо постати нашим устроктвом и остадим уређењама во1ничким ово: 1, Да устрои убошу сиду нрема цељи државно1 и према другиа државним устро1ствама. 2, Да тако вокку организше, како да раттл цељи одговара и да 1е свакад за рат готова, и да 1е лако у њо1 сваку промену или реорганизацшу потребну и нуждну извршити, без годеме сметње у саМ01 радњи иди иначе државно1. 8, Да се та вокка што боље спреми и обучи, а да што мање државу кошта и на терет 101 пада. Прво се тиме достизава, кад 1е убоша сила устро1ена на начелу целе државне управе и кад вдаст и сила непретеже све остало у држави те почиње у себе гутати и народ и државу, Друго се достизава , тиме, ка,д су мања тактична тела свшу родова оруж1а и 1единице њене биле