Vojin

ВОШИЧКИ ГЕНИ1Е

121

каквог унутрашњег нагона, дакде драговољно, колико приморавањем. Али при свем том у сировом народу не ћемо никад наћи у подпуном смислу великога вокковођу, а и вошичкога генша врло ретко, 1ер за то се хоће развшеност умних сила што необразованом народу оскудева, но да и развшени народи могу бити мање више надахнути ратовољством, по себи се разуме, а где тога има, ту ћемо и код по1единих наћи вошичкога генша. Па из отих народа обично произлазе на1већи духови вошички као што то сведоче Римљани и Французи. Како ови, тако и сви ратовима прослављени народи достизали су сво1у вошичку величину у временима кад су стаЈали на на!вишему ступњу сво1е обште образованости. Оваким разлагањима погађамо како велики део имаде умне силс у вошичкоме геншу; зато нека нам 1е дозвољено да нањ мало поизближе поглед наш управимо. Вота 1е скопчана са великим опасностина, па с тога 1е прво своттво ратниково да буде срчан. Срчаност може дво^ака бити, и то: срчаност противу личне опасности, или противу одговорности, било пред светском осудом или према савести СВ0101. Овди 1е говор само о светско1 осуди. Срчаност противу личних опасности по себи опет, дво1ака 1е: Она може проистицати из равнодушности према свако! опасности и тад узрок 1е у организму индивиду1е (кад се живот презире) или из навике. И у 1едном и другом случагу, она се узима као стање ко1е се не мења. У другом случа1у, срчаност може проистицати