Vojin

140

ратна сређа

готово увек срећне и доносе околнни и себи дивних успеха. Но ми са нашим говором нимало нежелимо да доказу1емо , да мали узроци велика дела доносе. Па од мале би користи било повраћати се на тему, већ одавна познату 1 ) ко1а, вели да, дела људска нико неможе руководити до та срећа / и правда на1упорнши оптимизам; да ову тезу до кра1а испитујемо, одвело би нас осим тога у поље философшских спекулацша, којима ја нисам вичан, а то ми и нше намера, 1ер кад погледам за бедну нашу природу и на дужности вође, кад их извршује човек врло моћан, онда веру1ем да толико исто могу учинити упињања искрених и енергичних људи, колико и управа свевишњега, што 1е 1асно исписана у свако1 радњи овога света. 2 ) Ако 1е истина, да срећа сваком човеку бар 1еданпут на врата закуца, онда ће 1амачно она многе вошике потражити 1ош у рату, док су са оруж1ем у руци, и по томе ратне среће биће и од сад. 1) Између других из М о и V е 1е 8 в а 1 зиг 1ев §гап(18 етепетеп!з раг 1ез реШз саизев, Иге с1е ГћЈа^оке, Атз^егЉт, сћег НаггетеИ , т — 12, 1760. — Маркиз Буиље рекао 1е на кра1у првог издања свошх Мемоара, говорећи о во1ни 1792: »Нећу да говорим о узроцима, кош доведоше несрећни свршетак (од стране савезиика); они су наишли на узроке, ко1и су готово увек донели велике догађаје, — по себи врло мали_ Ни1е 1едном било примера, где ситне интриге дворске покварише велике политичке планове. Али, ако би се сматрала истина у правоме свом виду, заслепила би очи свакоме, кош 1е гледа; време само ублажиће 1аку светлост и учинити да 1е можемо гледати. 2) Ја то говорим са светског гледишта, ал незаборављам ни мало ону реч Воси1етову, ко1у рече на краЈу сво1их Б ј 8 с о и г 8 зиг Г ћ 1 8 4 о 1 г е ипЈтегвеПе: »Да не говоримо више ни о случа1у ни о срећи, или само да их спомињемо онда, кад хоћемо да своје незнање сакријемо.*