Vojin

154

РАТНА СРЕЂА

једног трговца, Л.е Бри-а, код кога обитаваху вође протестантске. 1едног дана улазећи у кућу виде да су све вође заспале, поубша их, шчепа од 1едног кључеве од капше градске и одмах се упути ка гдавно1 капши, да 1е опсадницима отвори. 1едан га војник опази и потрчи ка исто1 страни ка К0101 и он, вичући, издактво! Али та околина беше мртва нико га нше чуо; он срећно скочи на поднолпе утврђења и што може брже нотрчи за Л.е Бршом. Ова1 1е био 10ш здраво неспошнан и у бризи, јер 1е у рукама имао свежањ кључева и незнађаше кош од њих отвора врата ка кошма он иде. На његову срећу, ирви кључ с К01им нокуша, био 1е баш од ових врата, брава се отвори, движни мосг иадне *), и он потрчи изван тврђаве, позва католике, скупи их, уведе у упутрашњост и имађаху доста времена да овлада1у гарнизомом, кот 1е прошао под оштрице мача. Опсада Еклизе (1606) има један важан пример, ко1и ћемо само у кратко нацртати. Шпањолци беху намерни да осво1е на 1уриш ту тврђаву, и да би им што лакше за руком испало, они ће претворно 1уришем да посаду заварају, а међутим са 1едним тонићем обориће на страни капшу готово остављену. Заповест беше да се привидни 1уршп точно у 1едан сахат одпочне; па ако та1 испадне, 1авићесе ракетом да се доиста напада. И Шпањолци само очекиваху ') Ова; догађа1 наоди се у 1едно1 глави књиге III. дела Вјуегз сНзооигз, где Капелони показу1е како Павиге и Казал падагу од руке непри^атељске »због шго не беху браве с ноља биле Једнаке са онима унутра.* Види 1е Вгуегв (Пасоига с!е ^аигеп1 СареИош; нрев. с талт. на Франц. од Р. ВеЈапуеу, Тгоуез 1595, сћег Ј^е N о Т ј 1е, гп 32, јоНо 126, аиуегзо.