Vojin

336

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

Стари римљани не би могди да познаду своје изоначене потомве, а нарочито у приликама где дозвољаваху да их победе народи неизображени и невични у оруж1у, ади код кошх похедини, задахнути 1аком душом, имађаху инстинкта образованости, ко1у израчуна хришћанство. Аларик, таГ сиромашни роб срца, без престанце наваљиваше наРим, и срушио га 1е — та! Адарик ведим, са свотм Висиготима, беше први инструменат високих планова божших. Добро ће бити да се 10ш 1едном опоменемо посматрања, К01е нас доведе до свршетка успомена исторше римске. Што се више пропасти своШ приближаваше царевина ова, све се више лукс и преФињена задовољства и усдаде умножаваху; индустрша их усавршаваше и исцрпела беше сва срества уображења само да створи об1ектима новога и живог вида, или да нагомилана блага што пршетнше проћерда разнеженост угњилелих римљана. Огрезли у сладостима светковина, они 1еђаху дежећи на стидним постељама: најмањи камичак био би веома тежак њиховим раменима. Ово 1еднострано усавршавање индустрше, сдажући се са опадањем знања, писмености, лепих уметности и рата, као год и други моћни разлози, ко1и не би били овде на своме месту, — мора1у нас савршено убедити да главно богатство државе 1едне и снаге њених обиталаца, — стот на земљорадњи. (Продужиће се.)

ДРЖАВНА ПЕЧАТНИЦА У БЕОГРАДУ.