Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

867

развше елеиенте мира и среће народне; он 1е имао целу снагу, ко1у пређе имадоше палатски мајори и вдадао 1е сам делом државом Франачком од 752. Монарк даде приступа к Марсовоме пољу и самоме свећенству, и као солдати они се одвикоше говорити латински , већ посташе прави ратници, а њихов уобича1ени (латински) језик остаде само у у Синодама. Трупе преношаху њихову снагу, подпомагање и упражњења на саму практику ратну: свећенство , К01е се тамо такође шлављиваше, имађаше великога утица1а. Карломап и Шарломан, синови Пепинови, дођоше за њим 768 год. Шарломан пошто му умре брат 771 узме у наслеђе његов део, и постаде краљ великоме народу. Он укроти ратовољне Саксонце, са свим истера Сарацене, кок бе1аху ушли у унутрашњост Шпанше, учини се господаром шпањским путовима, изговара1ући се, да помаже савезницима Арапима, потчини Ломбардшу; за тим се код папе Л.еона III крз г нише за цара римскога, и у њему и опет оживи стара западна имперша, коЈа шш од пре три века бејаше саломљена. На1зад, он постаде господаром већему делу Европе. Он 1е владао у Галиш, у Немачко1, Италиш чак до Беневана; у Корзики, Сардинши, на острвима Балеарским и у већем делу земаља данашње Угарске: сви ти предели састављаху Франачку царевину. Треба да споменемо да Навари и Баски учинише Карлу великоме на1веће штете у долини Ронсево1, кад се оно из Иберше повраћаше са великом во1Ском , с ко10м беше продрго чак до Сараголе. Ве-