Vojin

и уметност РАТНА

447

оружха и свошм сопственим примером створи изредне во1воде. Са У1у10м XII угасише се посдедњи остатци Феудалне монархиЈе. Франсоа I седе на престо 1515: његови двадесет година, његова ратничка спољашност, његов кавалерски карактер, аегова врсност, његове ратне склоности и друга добра свохства давала су сигурнога Гамства мишљењу да ће он, са тако моћном Вранцуском во1Ском, учинити дивних освб1ења и утврдити сво1 нритисак на целу Еврону. И ово би заиста и било да против њега и његове вокке не ста1аше цар немачки, Карло пети, шпањурски Карло I и непобедиве Терцше шпањурске са сво1им гласитим во1водама. Оба речена монарка имађаху равнога права на господарење: оботца хтедоше да осну1у Германску царевину; али 1е небо хтело да Франсоа I буде побеђен, у тренуту кад мораде одговорити мачем свошм 1едноме шиањурскоме солдату*); ово 1е било у првоме од она четири рата, ко1а учини нротив Карла, — у борби код Павше, 24 Фебруара 1525. Краљ, роб, беше послан у Мадрит и затворен у кули Љпену, за време док се уговараше његов откуп. Франсоа бе1аше несталан и осетљив, следоваше увек своме првоме покрету и не премишљаше много о свошм борбама. При свем том то беше иакнажнши монарк, кога е имала Вранцуска до тога доба, 1ер он у исто време владаше и црквом и парламентом.

*) По извесним документима то бе1аше један Ом д'арм — Ди1его д'Азила, по другимаЖуан д'Орби1ети.