Vojin

464:

И УМЕТНОСТ РАТНА

грдно трошаше на своЈе метресе. Он 1е тридесет година ратовао, изборио три ведике битке, сто четрдесет мањих бораба, издржао три стотине опсада, по неким писцима; па и опет покрај оводико делања он никад не заборави ни на шта, што би могдо усрећити његов народ: старао се за мир и добро његово. Он 1е нмао врдо мадо страних солдати; сву 1е воГску узимао из вошичких Феуда и плаћао зе. Он уведе у вокци дисциплину, ко!а на чврстим основима ста1аше и уздиже вошу важност, увеличавши плату и награде свима класама у вогсци. Он устрот 1едну вошичку шкоду за синове сиротих породица. Он положи теорична правида о уметности ратнох и практично их упражњаваше са сталном трупом од 7000 људи. Он учини лепога напретка у инжињерноЈ уметности, у нападу и обрани као и у грађењу хаких градова. Он Ге први дао праве цене инжењерству и атиљерши (коху шш и данас имају). Подигао Ге снагу вранцуску на 101000 људи, дао 1е пешадит већега утица1а и знача1а узевши у ова1,род велики бро! вдастеле, К0101 се већ нагло поче да руши кавалерска срећа и стара с1атост. Коњица бе1аше много пала; била 1е много тешка, и малени бро1 жандарма, кот 1у састављаше носио 1е огромне окдопе, кот 1едва бе1аху у стању да одола зрнима, што се из пушака бацаху. Под Ханршом IV, коњица остави копље, ко1е се батали 10Ш од времена кад турнира нестаде. (Продужиће се.)

ДРЖАВНА ПЕЧАТНИЦА Г БЕОГРАДУ.