Vojin

466

СТР01НА ПРАВИЛА

1ер 1е савршено немогуће изравњати се. Ако стотте на 10, 20 корака за иди пред линшом, онда ви сте у стању своме суседу номоћи толико колико можете т. Г. да га нодржавате 1аком ватром ; занимате непри1атељски део, кот Ге против вас распоређен, па дакле закраћуГете му напасти на ма кога вашег суседа. И тако, с ове тачке, равњање нше кориено; а ако помислите на навике, ко1е му улише педантни начелници, то ће се одмах показати, да ове навике за више батаљона не само нису корисне већ баш штетне: 1ер нема у природи позицше, ко1а се као конац протегла, дакле и распоређат на њима свагда ће бити без „равњања." Ко се научи равњати, нема сумње биће стешњен на позицши с тога, што нема да се по коме равња. При 1уришу не може се очекивати помоћ ни с десна ни с лева, 1ер при испрекиданоме распоређају помоћ може доћи само са зади; те дакле и делови, кош су у прво1 линши, опет се нешто осврћу на лево и на десно, а међу тим ваља ићи напред што 1е могуће решивше. Ко се навикао равњати се , та1 не сматра ствар с те тачке, и при томе равња се по задњима а не по предљима; 1ер у мирно доба не учише да заостали треба напред да изађу, већ томе, да они што много искочише заостану. Зар се не увиђа ова погрешка у удесно1 прилици за развиће дектва, на коме стош цела снага 1уриша ?... У чему стош узрок ове небоше системе, ко1а се тако кужно увукла у многим бошим упражњењима? Узрок 1е опет у томе, што се у упражњења не зшпући пренело све они што се ради при 1едноме батаљону, где 1е то на